Baba Verini mladenčići

Razne stvari je moguće naslediti: novac, kuću, veliki nos, nadimak ili dugove.

Ništa od toga nama ovde nije zanimljivo, ali kad neko, npr vaša tetka, od svoje svekrve nasledi rukom pisanu svesku punu predratnih recepata, to je već druga stvar. Ja u stvari u tu svesku nikad nisam zavirila, ali ovo je recept iz nje, provereno dobar i tradicionalan. Važno je da on bude baš takav jer se mladenčići i spremaju kao deo naše narodne tradicije i njima se daruju mladi ljudi za ovaj praznik.

.

Potrebno vam je:

500g brašna

25g (oko 1/2 kockice) svežeg kvasca

1 kašika šećera

2.5-3dl mlake vode

2 kašike meda + med za premazivanje

2 kašike ulja

1/2 kašičice soli

.

Prosejte brašno u jednu vanglu i ostavite ga preko noći da odstoji pokriveno krpom. Ne znam čemu služi ovaj korak, valjda ima neke veze sa vlagom i moram da priznam da ga nisam baš ispoštovala do kraja, nego sam ostavila brašno na 2-3 sata.

Kvasac, vodu i šećer pomešajte i pokrijte krpom. Naravno, predratne domaćice se nisu bavile sitnicama kao što je količina vode i to, pa nama ostaje da eksperimentišemo =) Ja sam stavila nešto manje od 1,5dl, ali izgleda da sam malo preterala, videćete i zašto.

Voda bi trebalo da je mlaka, “kao za bebu”. Izguglala sam: to je 32-37 stepeni celzijusa. To u slučaju da imate termometar za kuvanje, a nemate bebu. Mada i ako je imate valjda nije loša informacija.

Brašno prosejte na sto da se napravi kupa.

VAŽNA IZMENA: osoba od koje sam dobila recept mi je upravo rekla da brašno treba da bude u vangli, a ne na stolu, tako da je sve ono što sledi prilično nesrećan nesporazum, ali i lepa ilustracija zašto su recepti u slikama važna stvar. Zato nemojte mnogo da mi se smejete u narednim minutima.

Napravite rupu u sredini kupe.

Ja sam bila stvarno uzbuđena jer nikada do sad nisam pravila ništa sa tom rupom u sredini. Pokazalo se da sam bila uzbuđena sa dobrim razlogom, jer sam napravila preplitku rupu, pa se kasnije napravio svinjac po stolu. Vi slobodno napravite veću. Učite na tuđim greškama i sve to.

Stavite 2 kašike meda u nju

pa malo soli

i onda ulje.

E, sad dolazimo do problematičnog dela. Pokušala sam da, po receptu, ulijem i vodu sa kvascem u rupu, ali je ona jednostavno bila premala, ili je vode bilo previše, a najverovatnije da su obe tvrdnje ispravne.

Šta se dalje događalo nije dokumentovano, ali verujte mi da je imalo japansku notu.

Recept kaže da tečne sastojke i brašno treba sjediniti vrtložnim mešanjem varjačom, ali voda se ponašala sasvim nepredvidivo i curila sa mesta na kojima mi uopšte nije jasno kako se našla, tako da varjača nije ni došla u razmatranje. Umesto toga sam rukama pokušavala da ravnomerno rasporedim vlagu po testu, uz postepeno dodavanje vode. Neka vam na stolu bude spremna šolja sa mlakom vodom da ne biste u toku mešenja išli po nju. Deluje kao nepotreban savet ali nije, ja da vam kažem.

Tek kad se situacija malo stabilizovala mogla sam da se prihvatim aparata.

Testo bi trebalo da je mekano, ali dovoljno tvrdo da može da se oblikuje u loptu koja neće curiti između prstiju.

To znači da testo ne biste trebali predugo da mesite. Dugim mešenjem ono sakuplja brašno sa podloge i postaje sve tvrđe.

Stavite loptu na pobrašnjavljenu površinu, pokrijte je krpom i ostavite pola sata da odstoji.

Za to vreme testo će malo narasti.

Oklagijom ga razvucite na debljinu prsta.

Čašom izrezujte mladenčiće i stavljajte ih u pleh postavljen papirom ili pripremljen na neki vaš način.

Mladenčiće na nekoliko mesta izbušite (ne sasvim do kraja). Recept zahteva da to uradite rodnim drvcetom, ali vi možete koristiti bilo šta, samo da nije mnogo oštro.

Pokrijte pleh krpom i ostavite da odstoji još pola sata da fino narastu.

Od ove mere meni izađe oko 25 komada, a u pleh od šporeta staje 16.

Osim toga, tu je i pitanje ostataka.

Ja sam pokušala da ih premesim, uz dodatak jedne supene kašike vode da ne bi bili pretvrdi. Onda sam ih rastanjila i izvadila još mladenčića, ali ova druga tura nije bila tako dobra kao prva, jednostavno su manje narasli. Možda je trebalo da im dam još malo vremena nakon mešenja i nakon stavljanja u pleh, a možda i ne, pojeli su se i jedni i drugi bez razlike.

Uključite rernu da se ugreje na 250C, a po ubacivanju pleha smanjite na 200C.

Nakon pola sata mladenčići su malo narasli. Premažite ih uljem

i stavite ih da se peku, jedno dvadesetak minuta, odnosno dok ne porumene.

Mnogo lepo narastaju, nekako u vis umesto u širinu i ne lepe se jedni za druge.

Vruće ih stavite u vanglu i pokrijte krpom.

Kad se malo prohlade možete ih mazati medom kako se inače i jedu

I još bolje, preko meda možete staviti mlevene ili sitno seckane orahe ili lešnike ili čak bademe.

Nisu loši ni hladni, ali se meni više dopadaju topli.

Iako u njima ima meda, nisu mnogo slatki pa ih možete jesti i umesto hleba ili  čak praviti mini sendviče od njih.

I još jedan predlog: ako nekome šaljete ove kolačiće neće izgledati lepo ako ih izmažete medom pa pošaljete. Med se brzo upije i načini koricu gnjecavom, mladenčiće neukusnim, a u dobrom broju slučajeva onog ko ih nosi umaže načisto, jer se ne upije baš sasvim. Umesto toga možete poslati kolačiće uz instrukcije jer svako u kući ima med ili, još elegantnije, uz one male hotelske porcije meda.

I naravno, srećan praznik =)

Verzija za štampu