Rizoto od pečuraka

Naziv kaže tako, rizoto od pečuraka, ali može i bez njih. Ovo je zapravo osnovni recept za rizoto kako sam ga ja zapamtila od Džejmija Olivera nekada davno, a vi možete da dodajete ili oduzimate dodatke po želji. Zato i jeste dobar, zato što je prilagodljiv. Ove godine imamo puno pečuraka pa sam pomislila da bi bilo lepo da napravim i neko jelo sa njima.

Za one koji se pitaju, ovo žuto su lisičarke a ovo drugo su vrganji. Vi možete staviti bilo šta, samo ne preporučujem one obične kupovne šampinjone, od njih sve dobije dosadan ukus.

I još nešto. Kad gledate one kuvarske emisije svi se prema rizotu postavljaju kao da je to neka teška nauka, a ja ne vidim zašto. Ono istina, možda meni nešto izmiče ali najbolje je da vi to sami isprobate i ocenite fali li nešto.

Potrebno vam je:

2 veće glavice crnog luka

4-5 čenova belog luka

pečurke po želji

oko 70g slaninice – po želji

1,5-2dl belog vina

1,5 – 2l  slabijeg bujona (od 2 kocke)

8 šaka tj 2 šolje pirinča

1/2 šolje rendanog sira

30-40g maslaca

Prvo skuvajte bujon. Neka slobodno bude malo slabiji jer se upije u pirinač i kasnije ćete lako da dosolite ali ne valja da bude ni preslan. Kada supa provri smanjite temperaturu, tako da ostane da struji.

Luk lepo iseckajte na kockice i zajedno sa slaninicom ubacite u hladno ulje. Ako nemate slaninicu ili nešto izbegavate meso slobodno je preskočite. Ako vam je slaninica masnija – stavite manje ulja.

Kad se to malko proprži dodajte i pečurke. Ponovo, ako ih nemate ne morate ni da ih stavite, ili možete malo manju količinu.

Kada se pečurke smanje dodajte pirinač. Pravilo kaže 2  šake po osobi. Na početku će vam možda izgledati da je pirinča premalo ali posle će da nabubri. Zato je važno da uzmete veliki i duboki tiganj. I još nešto, ova količina je možda malo previše za 4 osobe, ali šta, rizoto je lep i kad se podgreje.

Pržite dok ne postane malo providan.

Kad se to desi sipajte malo vina.

Ne morate sad tu da budete mnogo precizni, onako, ožežite. Alkohol i tako nestane a u nekoj od onih kuvarskih emisija koje tvrde da je rizoto nekakva komplikacija sam čula da otvara zrno pirinča, šta god to značilo.

Promešajte, i poklopite. Ideja je da se tečnost upije  a ne ispari.

Kad se to malo upije pristupite dodavanju bujona. Da podsetim, on bi trebalo da je negde na toplom, da struji, da ne bi hladio pirinač.

Sipajte malo, tako, kutlaču, promešajte i poklopite. Na početku ćete morati da radite tako dosta često, ali što više tečnosti pirinač bude upio to će to sporije da ide.

Tako radite jedno četrdesetak minuta, dok ne potrošite sav bujon i dok pirinač ne postane mekan. Znaćete da je gotovo kad tečnost prestane da se upija i kad postane ovako nekako gusta.

Može da se desi da ne potrošite svu supu, što nije opasno, ili da vam zatreba još malo što isto nije opasno, samo zgrejte malo obične vode.

Kada zaključite da je pirinač gotov probajte koliko je slano pa dodajte sir, so i biber.

Promešajte pa sklonite sa vatre.

I na kraju dodajte komadić maslaca. Ovo ne izgleda kao važan korak i šta znam, ne oseti se ako ga ima ali se oseti ako ga nema, tako da – ne preskačite maslac.

Ne morate da ga umešate, samo poklopite tiganj i idite da postavite sto ili napravite salatu ili se posvetite onom vincu što ste otvorili na početku spremanja rizota. Maslac će u međuvremenu da

Sad vam je još ostalo da nakon 5-10-15 minuta, tj neposredno pred služenje promešate rizoto i to vam je to.

Poslužite ga uz biber i parmezan i još ono vino, ako ga je ostalo to jest.

Verzija za štampu