Đezerije (Cezerye) – turski ratluk od šargarepe

Kao što sam obećala ide jedan posni kolač. Uz to je i bez glutena, ako imate tih problema.
Ako izuzmemo ogromnu količinu šećera, mogao bi da prođe i kao zdrav jer nema brašna i ulja, a ima povrća i koštunjavih plodova.
U pitanju je turski slatkiš po imenu đezerije, tj. neka vrsta ratluka od šargarepe. Nema ukus kao ratluk ali oblik je  taj. Nikad nisam bila u Turskoj, niti sam probala ovu poslasticu, pa ne znam kako bi trebalo da izgleda. Možda baš ovako kako je meni ispala.
Majstori tog zanata navodno kriju taj recept, a intenetom kruži ovaj, skroz škrt i štur. Ja dajem količinu kako sam je pronašla i pravila, i ok je da tu količinu pravite prvi put, za probu, ali odmah da znate da ispadne baš malo kolača, a dugo se kuva. Videćete već u receptu.

Potrebno vam je:
400g šargarepe
150g šećera (originalni recept kaže 200g, ali i 150 je suviše)
50g pistaća i/ili oraha (recept kaže 100g, verujte meni a ne njima)
malo kokosa za valjanje

Neki izvori navode i cimet, ali niti ga ima u ovom receptu niti mi se dopao kad sam ga stavila u deo mase tako da ništa od cimeta.

Šargarepe je potrebno izrendati, tako kaže recept. Ja sam koristila secka.

Samlela sam ih koliko sam mogla sitno, jer sam računala da to skraćuje dužinu kuvanja.

Šećer otopite u malo vode (oko 1/2dl) i sipajte ga u šargarepu.

i onda poklopac na šerpu pa na ringlu.

Sad, to je problem. Recepti ne kažu ništa o dužini kuvanja, samo kažu da se kuva dok ne postane smolasto i dok delić mase koji uzmemo i valjalmo imeđu dva prsta ne ostane zalepljen za jedan prst. To meni ne znači ništa. Prošli put kad sam pravila ovaj “ratluk” ja nisam poklopila šerpu, kao da bi voda brže isparila (glupa logika), pa sam svaki čas probala dal se zgusnulo i to je trajalo i trajalo, a struja se trošila i trošila (isto je bila zima) sve dok nisam odustala i napravila bombice. To možete i vi ako vam se na pola kuvanja smuči.

Ovaj put sam kuvala na tihoj vatri jedno pola sata i ništa se posebno nije dogodilo, sem što su šargarepe omekšale.

Za to vreme sam iseckala pistaće

i orahe.

Onda sam pojačala vatru (ali onda mora da se meša povremeno) i šargarepice su vrlo brzo potamnele. Tu negde počne da se oseća i blago zagoreli miris, ali to je ok.

Jedini je problem što ne mogu da vam kažem tačnu dužinu kuvanja. Možda je ustanovim pri nekom sledećem spremanju, ili to učini neko od vas. Možete da pokušate i onaj test sa valjanjem. Meni je tu negde uspela da se formira i kuglica, ne baš čvrsta.

Ovako nekako to izgleda kad je gotovo.

Evo uvećano.

Vidite, malo je staklasto i deluje lepljivo.

Ubacite oraščiće.

Pistaći su stvarno lepi zbog boje, ali ako ih nemate i orasi su sasvim u redu. Ako pravite kolače za slavu npr, pa znate da vam mnogi gosti nemaju zube možete i da preskočite orahe i to, ali će onda da bude malko preslatko.

Lepo izmešajte, pa oblikujte pravougaonik. Ja sam to uradila tako što sam pravougaonu činiju (12cm x 18cm, napisala sam već da ispadne baš malo) obložila aluminijumskom folijom pa sam lepo poravnala masu unutra. Vi možete i onako, bez posude.

Sačekajte da se ohladi, pa obavezno mokrim možem, da se ne bi lepilo, secite na pravougaonike. Ne moraju da budu mnogo veliki zato što je mnogo slatko.

Ako vam u bilo kom trenutku blo šta pođe naopako, bombice su uvek opcija.

Te komadiće valjajte u kokos.

I time je posao oko turskog ratluka od šargarepe završen. Sad još samo da se lepo stegne i mislim da dosta dugo može da stoji.

Ne znam kako bi prošao kod onih koji ne vole šargarepu. Kod nas koji je volimo – super je.

Verzija za štampu